OPŠTINSKO DRUŠTVO ZA BORBU PROTIV RAKA SOMBOR
Sombor, 17. 01. 2007.
autor:   Dr Ljerka Bašić

VEŽBANJEM U ZDRAVIJE SUTRA

                        “Kretanje je glavni izvor zdravlja. Nepokretljivost je njegov grob. Kretanje može zameniti mnoge lekove, ali svi lekovi zajedno ne mogu zameniti kretanje. Pešice ići, znači dugo živeti.”    (Tiso-  francuski lekar)

Kretanje je, pored ishrane, jedan od preduslova dobrog zdravlja.

Rekreacija potiče iz najstarijeg vremena ljudske istorije. Sama reč potiče od latinske reči “recreorare”, sto znači ponovno stvaranje, obnavljanje osveženje…u najširem smislu te reči.

Kroz  istoriju se elementi sportsko zabavih ektivnosti prikazuju kroz crteže, reljefe, skice iz kritomikenske kulture ( izmedju 2000 – 1000 g.p.n.e ) u robovlasničkoj Grčkoj u Olimpijske igre pa i kroz doba  feudalizma i renesanse  sve do savremenog doba.

Zbog brzog razvitka nauke i tehnike, sve veće primene mehanizacije i automatizacije u procesu rada smanjuje  kretanje čoveka, ugrožava se zdravlje. Neaktivnost ubrzava procese starenja. Redovnim vežbanjem smanjuje se rizik od nastanka srčanih oboljenja, povišenog pritska, gojaznosti, šećerne bolesti, osteoporoze, depresije, karcinoma debelog creva i mnogih drugih oboljenja.

Srčani mišić radi kao pumpa, odredjenim ritmom od 80- 90 otkucaja u minuti. Za vreme minuta ono izbaci u proseku oko 5 litara krvi. Fizičkim vežbanjem srčani mišić se postepeno adaptira na veći priliv krvi i dovodi do razvoja snažnijih otkucaja što ga čini znatno otpornijim.

Krvni pritisak tj. pritisak krvi na zidove krvnih sudova pod uticajem fizičke aktivnosti postaje stabilniji, bez varijacija, niži.

Pluća odgovaraju  na fizičku aktivnost tako što se stimuliše broj udaha,  izdaha, čime se pojačava njihova elastičnost. Povećava se unos kiseonika O2, a izbacuje ugljen- dioksid CO2, koji nastaje kao raspadni produkt u organizmu. Samim tim se organizam snabdeva dovoljnim količinama kiseonika što je veoma bitno za jedan od najosetljivijih  sistema organizma, sistema pod čijim uticajem rade ostali organski sistemi- nervni sistem.

Kretanjem se snaži odbrambeni sistem organizma. Npr. smanjuje se nivo hormona stresa, kortizola, a povećava se oslobadjanje serotonina, poznatog pod imenom “hormon sreće.”

Svaki organizam je individualan. Bitno je pratiti ritam svog tela. Najbolje vreme za rekreaciju je na početku dana. U vremenskom rasponu od 7 do 10 časova organizam je zbog povišenog nivoa kortizola najspremniji za napor. Jutarnjim vežbama se njegov nivo snižava, a samim tim se suprimiraju stres i zabrinutost, lakše se podnose napetost i nervoza tokom dana. Biološki ritam ne opravdava vežbanje posle 20 časova, jer se tada intenzivnijim kretanjem oslobadja katokolamin, supstanca koja otežava odmor i nepotrebno uzbudjuje i opterećuje nervni sistem.

Svaki dan počinje budjenjem. Nikako ne treba naglo ustajati iz ležeceg položaja u postelji, jer organizam još uvek nije pripremljen za nagle pokrete iz stanja snivanja. Poželjno je još za vreme ležanja početi istezanje tela i vežbe disanja koristeci trbušne mišiće. Vrat stimulisati aktivnim i pasivnim pokretima. Pridizanje treba početi postavljanjem tela u bočni položaj, spustajuci noge lagano kraj kreveta ka podu i ne koristeći se trbušnom i ledjnom muskulaturom nego podupirući se rukama, postepeno dovesti telo u sedeći položaj, sa savijenim vratom (približiti bradu prema grudnoj kosti) da se izbegne vrtoglavica. U tom položaju se zaustaviti oko minut vremena, a pri tom i dalje vršiti  istezanje ruku, nogu i vrata. Iz sedećeg u stav stajanja prelaziti polako. U tom stavu neophodno je pravilno ventilirati organizam, dubokim, polakim uzdahom koji se prati podizanjem ruku visoko iznad glave, istezanjem mišića grudnog koša, a potom laganim izdahom u potpunosti praćenim spuštanjem ruku uz telo tj. u prvobitni stav. Ove vežbe ponoviti nekoliko puta i tim je organizam spreman za dalje aktivnosti.

Za svakodnevno dobro stanje organizma poželjno je vežbati bar 30 minuta uz petominutno zagrevanje pre, i petominutno opuštanje posle vežbanja.

Neutrenirani organizam je najbolje adaptirati kraćim šetnjama, trajanja po 30 minuta dnevno, a zatim povećavati trajanje na jedan čas dnevno u početku najmanje tri puta nedeljno, a potom 5- 7 puta u toku nedelje. Intenziviranje treninga zavisi od mogućnosti organizma.

 Svaki trening bi trebao da se održi u granicama aerobnog vežbanja, i naravno prestati sa vežbanjem oseti li se nelagodnost, bol u grudima, nesvestica, kašalj ili ako oporavak traje duže od pet minuta.

 Pre nego što se odlučite na bilo kakav vid fizičke aktivnosti, bilo bi poželjno konsultovati svog lekara.

 Fizička aktivnost ima izuzetno povoljan uticaj na poboljšanje funkcija svih organa, odbrambenih sposobnosti organizma od mnogih oboljenja i povreda. Istovremeno povećava psihičku spremnost i obezbedjuje lepši i perspektivniji način života. I naravno, rezultati zavise od vrste, motivacije i vremenskog perioda koji je posvećen vežbanju.

VEGETARIJANSKA ISHRANA U PREVENCIJI MALIGNIH BOLESTI

Vegetarijanska ishrana podrazumeva ishranu u kojoj se koriste namirnice biljnog porekla, mleko i mlečni proizvodi, a izostavljeni su meso, mesne prerađevine i riba. Sama reč vegetarijanstvo potiče od latinske reči „VEGETUS” što znači zdrav ili prirodan. To je bila prva ishrana zabeležena u istoriji čoveka. Voće, povrće, žitarice, jezgrasto voće i sve dobijeno iz kontrolisane organske proizvodnje, pruža nam najzdraviju ishranu.

Maligne bolesti su ubica broj 2 u savremenom svetu i Vojvodini. Nagli porast je zabeležen u poslednje dve decenije. Nažalost, sve je veći broj obolele dece i omladine. Postoji niz načina na koji nam zdravi izbori pomažu da sprečimo rak.

U SAD se procenjuje da se oko 35 do 60% svih smrtnih slučajeva od raka može pripisati lošim navikama u ishrani.

Najmanja incidenca malignih bolesti je u Indiji, na Tajlandu i Kini. Samo u Indiji ima preko 500 miliona vegetarijanaca.

Dugogodišnja ispitivanja na vegetarijancima, pokazala su da oni generalno, ređe obolevaju od svih malignih bolesti.

Vegetarijanci u odnosu na nevegetarijance imaju nižu učestalost raka debelog creva, pluća, dojke, prostate, mokraćne bešike. Biljna hrana sadrži supstance koje imaju preventivno-terapijsko dejstvo na maligne bolesti. To su: antioksidansi koji se nalaze u voću, zelju, žitaricama i mahunarkama (vitamin C, E, beta-karotin, Se, Zn, koenzim Q, glutation), fitohemikalije koje deluju na dva načina, kao blokirajuća jedinjenja na kancerogene agense, sprečavajući njihovo dejstvo na normalne ćelije i kao supresivna jedinjenja koja deluju na izmenjene ćelije, sprečavajući njihov prelazak u maligne ćelije. Hrana bogata ovim faktorima je povrće pod nazivom krstašice (kupus, kelj, kelj pupčar, karfiol, brokule, keleraba, uljana repica, kineski kupus, začinsko bilje, ren, rotkva crna-bela, rotkvice). U krstašicama se nalaze indoli, koji snižavaju serumske nivoe estrogena. Smatra se da rak dojke nastaje usled povećane stimulacije dojke estrogenima (ženskim polnim hormonima). Istraživanja su pokazala da vegetarijanke imaju niži serumski i urinarni nivo estrogena. Građevinski materijal za sve polne hormone i estrogen, jeste holesterol. Sve vrste mesa sadrže holesterol. Ako ga unosimo u organizam, onda će se u nadbubrežnim i polnim žlezdama stvarati veća količina hormona, što povećava šansu za razvoj raka. Vegetarijanke-devojčice dobijaju prvu menstruaciju kasnije u odnosu na nevegetarijanke i usled toga imaju manji rizik za rak dojke zbog manje izloženosti estrogenu u toku života. Soja sadrži fitoestrogene koji imaju antikancerogene efekte kada je u pitanju rak dojke, prostate, debelog creva, pluća i želuca. Izoflavoni soje imitiraju dejstvo tamoksifena (leka koji se daje kod hormon-zavisnog raka dojke). Dijetska vlakna su isključivi sastojci biljne hrane (meso, mleko i jaja ih ne sadrže). Najbogatiji izvori su povrće, integralne žitarice, voće i mahunarke. Ona vezuju vodu i tako razređuju kancerogene materije u stolici, istovremeno ubrzavaju pasažu creva i time smanjuju vreme kontakta kancerogenih materija u stolici sa sluzokožom debelog creva.

Odsustvo dimljenih namirnica u vegetarijanskoj ishrani (šunke, kobasice i životnjskih masnih kiselina) doprinose prevenciji raka debelog creva. Pored toga vegetarijanci ne koriste gvožđe iz hema (koje se nalazi u mesu) i za koje je dokazano da vodi formiranju visoko citotoksičnih faktora povećavajući rizik za rak creva. Do sada u svetu nije zabeležen ni jedan slučaj raka debelog creva kod vegetarijanaca. Termički obrađeno meso, na roštilju, sadrži kancerogenu supstancu benzopiren koja se nalazi na površini mesa. U jednom kilogramu šnicle ima benzopirena jednako količini prisutnoj u 600 cigareta. Međutim i vegetarijanci moraju biti oprezni sa upotrebom margarina i prženja na ulju, pošto su to transformisani oblici NZMK koji imaju kancerogeni efekat (lipidni peroksidi). Zato je zdravije koristiti nerafinisana, hladno ceđena ulja. Kao primer, ispitivanja su pokazala da maslinovo ulje, hladno ceđeno, smanjuje rizik od raka dojke za 25%. Efikasnost hladno ceđenog ulja je u enzimima koji se uništavaju zagrevanjem biljne hrane iznad 40° C. Enzime, možemo naći samo u živoj, nekuvanoj hrani, ne mogu se industrijski proizvoditi i uvećavaju sposobnost odbrane od bolesti.

Vegetarijanci se lišavaju i onkogenih virusa (izazivača raka), čiji su rezervoar pernata živina, pogotovo ako se gaji na farmama i hrani koncentratima tj. veštačkom hranom.

Beli i crni luk stimulišu imuni sistem u odbrani od raka. Ahoin, sastojak belog luka, toksičan je za maligne ćelije. Sumporna jedinjenja iz belog luka, povećavaju aktivnost makrofaga i T-limfocita, koji su zaduženi za uništavanje tumorskih ćelija. On kao antibiotik uništava bakterije koje učestvuju u stvaranju raka debelog creva. Takođe deluje i na bakteriju Helicobacter pylori, koja dovodi ne samo do čira na želucu, nego i učestvuje u nastanku raka želuca.

Bol, patnja, gubitak produktivnog rada, posete lekaru i bolnici i troškovi u vezi sa time, bili bi mnogo manji kada bi se sprovodila bolja preventiva protiv bolesti raka.

Najnoviji stav vodećih svetskih stručnjaka glasi: „ Dobro planirano vegetarijanstvo prikladno je za sve stadijume čovekovog životnog ciklusa, uključujući trudnoću, period dojenja, kao i sve periode detinjstva.

Vegetarijanska ishrana, sem u prevenciji malignih bolesti, može da posluži i u prevenciji mnogih  drugih bolesti kao što su povišeni krvni pritisak, šlog, šećerna bolest, koronarne bolesti srca, osteoporoze, reumatoidnog artritisa, kamena u žuči i mokraćnim organima, demencije itd.

Dr. Ljiljana Kiridžić
Spec. medicine rada

Uticaj pušenja na zdravlje
 

Pušenje je bolest zavisnosti u nivou heroinske , kokainske, amfetaminske i kanabisne. Pušenje ugrožava zdravlje! U trudnoći ono izaziva promene na DNK, rađanje dece sa manjom telesnom težinom, smanjenog imuniteta i telesnim nedostacima. Deca pušača češće oboljevaju od respiratornih bolesti, sklona su alergijskim bolestima, infekcijama i upalama srednjeg uha, astmi, reumatskim bolestima, srčanim bolestima, kožnim bolestima, smanjene su inteligencije, agresivna i tvrdoglava. Duvanski dim sadrži 4000 hemijskih elemenata: nikotin  ( izaziva zavisnost), katranske smole ( kancerogene), diosin ( kancerogen, te doprinosi genetskim mutacijama reproduktivnim i moždanim oštećenjima), ugljen- monoksid, amonijak, olovo, živu, naftalin, hidrocijanid ( gas korišćen u gasnim komorama)...

Mnogobrojne su bolesti izazvane pušenjem: plućne, srčane ( aritmije, koronarne, sklonost infarktu), gastrointestinalne, bolestin očiju ( katarakta, makularna degeneracija), kožne, maligne. Ono izaziva poremećaj kvaliteta sna, gubitka čula mirisa, kvarenje zubi, impotenciju. Pasivno pušenje uvećava rizik od Ca dojke žena 68% kod mlađih od 50 godina,  a 120% kod žena posle meno pauze. Životni vek pušača smanjen je za 5-8 godina. I kod nepušača koji su u kontaktu sa pušačima duvanski dim izaziva kašalj, glavobolju, iritaciju očiju, kijanje, mučninu, grebanje u grlu, probleme sa disanjem, nepravilan rad srca. U odvikavanju od pušenja pomoćiće Vam da naglo prestanete sa ovom navikom, da neskrivate cigarete, duboko disanje, svakodnevno vežbanje, grickanje semenki od bundeve, suncokreta, šargarepe, više korišćenja svežeg voća, češće tuširanje, izbegavanje alkohola, kafe, jako začinjene hrane, izbegavanje visoko rizičnih situacija ( druženje sa pušačima). Možete koristiti lekove za odvikavanje od pušenja pod nadzorom lekara ( Zyban tablete, žvakaće gume, flastere sa nikotinom ili se uključiti u program petodnevnog odvikavanja od pušenja po metodi dr. J. Wayne Mc. Farland). U mnogim zemljama u svetu poštuje se zakon o zabrani pušenja u zatvorenim prostorijama kao i na javnim mestima: Irska, Holandija, Grčka, Švedska, Velika Britanija, Slovenija, Italija ( u Napulju i Veroni zabranjeno je pušenje i u parkovima), SAD. U Butanu ( Azija) svuda je zabranjeno pušenje. Kazne iznose od 27,5€ do 3000€. U Grčoj se sprovodi i zatvorska kazna od 3 meseca ukoliko se ne poštuju zakonske mere.

Prema podacima iz središta EU oko 650.000 građana EU svake godine umire od bolesti koje se dovode u vezu sa pušenjem dok najmanje još 19.000 građana umire od pasivnog pušenja. U proseku svaka sedma smrt u Evropi može se pripisati duvanu. Pušenje će ubiti milijardu ljudi tokom 21. veka. Učinimo nešto! Jer ubrzo nakon prestanka pušenja osetićete korisne efekte u vidu lakšeg disanja, poboljšanja cirkulacije, normalnog rada srca, vratiće Vam se ukus i miris za hranu, imaćete više novca kojim će te moći kupiti korisnije stvari i obradovati Vašu decu i porodicu.

Krenite u zdrav život bez duvanskog dima!

                Dr. Ljiljana Kiridžić, spec. med. rada

Kako se nositi sa rakom prema Džonu Hopkinsu?

GODINAMA SE LJUDIMA GOVORI DA JE HEMOTERAPIJA JEDINI NAČIN DA SE POKUŠA ( „POKUŠATI“ JE PRAVI  IZRAZ) ELIMINACIJA RAKA. DŽON HOPKINS GOVORI DA POSTOJI I DRUGI NAČIN.

Kako se nositi sa rakom prema Džonu Hopkinsu?

1. Svaka osoba poseduje ćelije raka u svom organizmu. Ćelije raka se ne mogu identifikovati standardnim testovima, sve dotle dok ne dostignu broj od nekoliko milijardi. Kada lekari kažu pacijentu da više nema malignih ćelija, posle terapije, to samo znači da se testom ne mogu identifikovati ćelije raka, jer je njihov broj smanjen na nivo koji se ne može registrovati.
2. Ćelije raka se pojavljuju u životu svakog čoveka 6 do 10 puta.
3. Kada je imuni sistem čoveka dovoljno jak, ćelije raka se uništavaju i sprečava se njihovo umnožavanje.
4. Kada osoba ima rak to nagoveštava da je došlo do smanjenja hranjljivih materija. Razlozi se mogu tražiti u genetici, životnoj sredini, hrani ili načinu života.
5. Da bi se ovo smanjenje nadoknadilo, potrebno je promeniti ishranu kako bi se poboljšao imuni sistem.
6. Hemoterapija podrazumeva uništavanje ćelija raka, ali takođe uništavanje i zdravih ćelija u koštanoj srži i digestivnom traktu, a takođe može doći da oštećenja jetre, bubrega, srca, pluća i dr.
7. Zračenjem se, pored uništavanja ćelija raka, sagorevaju i oštećuju i zdrave ćelije i organi.
8. U početku se hemoterapijom ili zračenjem smanjuje veličina tumora. Međutim, daljom primenom hemoterapije i zračenja, nema više rezultata kod eliminacije tumora.
9. Kada u organizmu ima previše toksina nastalih hemoterapijom i zračenjem, imuni sistem je poljuljan ili uništen, što dovodi do toga da osoba postaje podložna raznim vrstama infekcija i drugiM komplikacijama.
10. Hemoterapija i zračenje može da dovede do mutacije ćelija koje postaju rezistentne i teško ih je uništiti. Operacijom se takođe može uzrokovati širenje ćelija raka.
11. Preporučuje se da ćelije raka ne treba hraniti i tako podsticati njihovo umnožavanje.

• Šećer hrani ćelije raka. Izbacite šećer i time ćete odstraniti vrlo značajnu hranu ćelijama raka. Zamene za šećer su takođe štetne. Bolje su prirodne zamene u vidu meda ili melase, ali u vrlo malim količinama. Kuhinjska so poseduje štetne dodatke koji joj daju belu boju. Umesto nje preporučuju se Bragove amino-kiseline ili morska so.
• Mleko podstiče organizam da proizvodi sluz, pogotovo u digestivnom traktu. Sluz hrani ćelije raka. Izbacivanjem mleka i zamenom sa nezaslađenim soja mlekom, ćelije raka će „gladovati“
• Ćelije raka bujaju u kiselom okruženju. Mesna dijeta je kisela i bolje je jesti ribu i malo piletine nego junetinu i svinjetinu.. Meso takođe sadrži životinjske antibiotike, hormone rasta i parazite, koji su svi štetni, pogotovo za obolele od raka.
• Dijeta koja se sastoji od 80% svežeg povrća i sokova, žitarica, klica, jezgra i malo voća stvoriće alkalnu sredinu u organizmu. 20% ishrane može biti kuvana hrana, uključujući pasulj. Sokovi od svežeg povrća proizvode žive enzime, koji se lako apsorbuju i dospevaju na ćelijski nivo u roku od 15 minuta, čime se hrani i podstiče razvoj i rast zdravih ćelija. Da biste omogućili živim enzimima da stvaraju zdrave ćelije, pokušajte da pijete sveže sokove od raznog povrća uključujući klice od pasulja. Jedite sirovo povrće 2 do 3 puta na dan. Enzimi se uništavaju na temperaturi od 40˚C.
• Izbegavajte kafu, čaj, čokoladu jer imaju visok nivo kofeina. Zeleni čaj je mnogo bolji i ima sastojke koji pomažu borbu protiv raka.  Treba piti ne zagađenu ili filtriranu vodu da bi se izbeglo kinzumiranje toksina i teških metala, koje sadrži voda iz slavine. Destilovana voda je kisela i treba je izbegavati.

12. Proteini iz mesa se teško vare i potrebno je mnogo enzima za varenje. Nesvarena hrana ostaje u utrobi i uzrokuje stvaranje dodatnih toksina.
13. Zidovi ćelija kancera prekriveni su otpornim proteinom. Uzdržavanjem od konzumiranja mesa oslobađa se više enzima, koji napadaju proteinske zidove ćelija raka i omogućavaju prodor odbrambenih ćelija koje uništavaju ćelije raka.
14. Neke materije podižu imuni sistem (IP6, flor, antioksidanti, vitamini, minerali EFA i dr.) i omogućavaju da odbrambene ćelije organizma uništavaju ćelije raka. Vitamin E omogućava ubijanje ćelija raka, što predstavlja normalnu reakciju organizma u uklanjanju oštećenih, nepoželjnih i nepotrebnih ćelija.
15. Rak je bolest uma. tela i duha. Aktivan i pozitivan um pomaže u savladavanju raka. Bes, netolerancija i gorčina stvaraju u telu stres i kiselost. Negujte duh ljubavi i praštanja. Naučite da se opustite i uživate u životu.
16. Ćelije raka ne napreduju u sredini sa puno kiseonika. Telesne vežbe i duboko disanje dopremaju više kiseonika do ćelija. Terapija kiseonikom obezbeđuje uništavanje ćelija raka.

MOLIM VAS PROSLEDITE OVO LJUDIMA DO KOJIH VAM JE STALO

MOLIM VAS PROČITAJTE I OVO:

1. Ne koristite plastičnu ambalažu
2. Ne zamrzavajte vodu u plastičnim flašama
3. Ne koristite plastične sudove u mikrotalasnoj rerni.

Džon Hopkins je ovo napisao u svojim novijim člancima. Ovo je takođe dostavljeno i Vojnom medicinskom centru Valter Rid. Hemijski element Dioxin uzrokuje rak, posebno na dojci. Dioksin je visoko toksičan za ćelije našeg organizama. Zato ne zamrzavajte vodu u plastičnim flašama jer se na taj način oslobađa dioksin iz plastike. Skoro je dr Edvard Fudžimoto, velnes menadžer  u bolnici Kastl, govorio na televijiji o zdravstvenim rizicima. Tada je govorio o dioksinu i njegovom štetnom dejstvu na ljude. Rekao je da ne smemo grejati hranu u mikrotalasnoj pećnici u plastičnim sudovima. Ovo se pogotovo odnosi na hranu koja sadrži masnoće. On navodi da kombinacija masnoće, visoke temperature i plastike oslobađa dioksin koji prodire u hranu i na kraju u ćelije organizma. Umesto plastike on preporučuje upotrebu stakla, kao što je vatrostalno, pireks ili keramika, koji ne sadrže dioksin. Dakle, hrana koja je pakovana u plastiku, mora se izvaditi i podgrejati u nečem drugom.

Papir se može koristiti ako znate od čega je izrađen. Ipak je najsugurnije koristiti vatrostalno staklo. On je takođe podsetio da su neki restorani brze hrane zamenili plastičnu ambalažu sa papirnom. Dioksin je bio jedan od razloga.

Takođe je podvukao da je plastična ambalaža jednako opasna i ako se koristi za poklapanje suda u kome se greje hrana u mikrotalasnoj pećnici. Umesto plastike, upotrebite papir za pokrivanje hrane u mikrotalasnoj pećnici.

OVAJ ČLANAK MORATE POSLATI SVAKOM KO VAM ZNAČI NEŠTO U ŽIVOTU